САЖЕТАК:

Просторна концентрација становништва значајна је детерминанта организације геопростора. Промене у величинској структури насеља на територији града Краљева у највећој мери биле су узроковане процесима индустријализације, деаграризације и урбанизације. Корелациони однос између интензивне индустријализације и урбанизације по завршетку Другог светског рата огледа се у чињеници да се у периоду између 1948. и 1953. године број становника насеља Краљева просечно годишње увећавао за 800 нових житеља. Поред развоја индустрије, на процес деаграризације битно су утицали аграрна реформа из 1953. године према којој су земљишни поседи уситњени и административно – територијалне промене на основу којих је укинуто седам општина (Лађевци, Самаила, Витановац, Врба, Конарево, Богутовац и Ушће) тако да је значајан део данашње територије града остао без сопствених прихода, односно буџета који су могли бити инструмент у спровођењу планова локалног развоја. О обиму деаграризације становништва најбоље сведочи податак да унутрашње миграције у правцу село – град од краја Другог светског рата до данас чине 41,69% свих миграторних кретања на територији града Краљева. Циљ истраживања је да се коришћењем индекса концентрације становништва утврде промене у просторном размештају популације у периоду између 1948. и 2022. године у свих 92 насеља која се налазе на територији града Краљева.

ABSTRACT:

The spatial concentration of the population is a significant determinant of the organization of geospace. Changes in the size structure of settlements on the territory of the city of Kraljevo were largely caused by the processes of industrialization, deagrarianization and urbanization. The correlation between intensive industrialization and urbanization after the end of World War II is reflected in the fact that between 1948 and 1953, the number of residents of the Kraljevo settlement increased by an average of 800 new residents per year. In addition to the development of industry, the process of deagrarization was significantly  influenced by the agrarian reform of 1953, according to which land holdings were fragmented and administrative-territorial changes on the basis of which seven municipalities were abolished (Lađevci, Samaila, Vitanovac, Vrba, Konarevo, Bogutovac and Ušće), so that a significant part of the city’s current territory was left without its own revenues, i.e. a budget that could have been an instrument in the implementation of local development plans. The extent of deagrarianization of the population is best evidenced by the fact that internal migrations in the rural-urban direction from the end of World War II to the present day account for 41.69% of all migratory movements in the territory of the city of Kraljevo. The aim of the research is to use the population concentration index to determine changes in the spatial distribution of the population between 1948 and 2022 in all 92 settlements located in the territory of the city of Kraljevo.

Кључне речи:

Краљево, насеља, становништво, зоне концентрације.  

Keywords:

Kraljevo, settlements, population, concentration zones.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Бабовић, В. Ј. (2003). Утопијска аграрна политика и слом села. Економика пољопривреде 50 (4), 325 – 333.
• Група аутора. (1966). Краљево и околина. Београд: Новинско – издавачко предузеће „Књижевне новине”.
• Ђуркин, Д. & Тодоровић, М. (2018). Регионалне разлике у концентрацији становништва Србије. Зборник Матице српске за друштвене науке 167 (3), 673 – 685.
• Закон о изменама и допунама Закона о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НРС, број 027/1957).
• Јокић, В. (2013). Просторни размештај и старосна структура становништва као фактор ограничења (равномерног) развоја Србије. Архитектура и урбанизам 38, 17 – 32.
• Marti-Henneberg, J., Franch-Auladell, X. & Solanas-Jiménez, J. (2016). The Use of Digital Tools for Spatial Analysis in Population Geography. Frontiers in Digital Humanities.  Доступно на: doi: 10.3389/fdigh.2016.00009
• Милосављевић, Б. (2015). Два века локалне самоуправе у Србији: развој законодавства 1804 – 2014. Београд: Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије.
• Милошевић, П. С. (2015). Аграрна политика у Југославији (1945 – 1953) (докторска дисертација). Универзитет у Београду Филозофски факултет, Београд, Република Србија.
• Пејић, Б. (2017). Бањски туризам као фактор демографских промена бањских насеља у Србији. Гласник српског географског друштва 97 (2), 119 – 145.
• Пењишевић, И. (2022). Западно Поморавље регионални развој. Краљево: Историјски архив Краљево.
• Ranković, R. (2024). Promene u razmeštaju stanovništva Balkanske Srbije izmedju 1961. i 2022. godine. U: Joksimović, M. & Protić, B. Zbornik radova mladih istraživača „Lokalna samouprava u planiranju i uredjenju prostora i naselja” sa desetog naučno – stručnog skupa sa medjunarodnim učešćem (str. 35 – 42). Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije, Univerzitet u Beogradu – Geografski fakultet.
• Републички завод за статистику (2014). Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. – Подаци по насељима. Београд: Републички завод за статистику.
• Републички завод за статистику (2023). Старост и пол – Подаци по насељима. Београд: Републички завод за статистику
• Симијановић, Д. Ј. (2018). Неке карактеристике демографског развоја Краљева после Другог светског рата. Баштина 44, 247 – 261.
• Симијановић, Ј. (2011). Утицај миграција са Косова и Метохије на демографски развој Краљева у периоду након Другог светског рата. Баштина 30, 117 – 133.
• Симовић, Б. (1981). Концепција, улога и положај општине у уставном систему Југославије. Анали 29 (1 – 2), 19 – 37.
• Стратегија развоја града Краљева. (2015). Краљево: Град Краљево.
• Ушћански одборници одлучили: Општина Ушће припаја се краљевачкој општини. (27. јануар 1967). Ибарске новости, стр. 5.
• Škatarić, G., Pejanović, R., Spalević, V., Zejak, D., Radović, G. & Dudić, B. (2021). Agrarna politika i ruralni razvoj (iskustva Crne Gore, Srbije i Slovačke). Bjelo Polje: Centar za agrarni razvoj.
• https://www.worlddata.info/europe/kosovo/populationgrowth.php?fbclid=IwY2xjawNRDB5leHRuA2FlbQIxMQABHqPwEKhFIddG3w2qh3bqk2M9350MHew7GRn51IEfvsSyXP6F7_Sx53ogdQsZ_aem_6AzAlsGIYS0w0EBbZAzKLA, Приступљено: 17.08.2025. године