САЖЕТАК:

Монетарна политика представља један од кључних инструмената макроекономског управљања, чија је улога предмет различитих тумачења у оквиру економске мисли. Предмет истраживања је да се анализирају теоријски приступи улози монетарне политике кроз историјски развој економских школа мишљења, са посебним освртом на питање неутралности новца и избор између политике по правилима и дискреционог деловања. Истраживање посебно наглашава значај монетарне политике у оквиру модерног макроекономског консензуса, који даје предност инфлаторном таргетирању, независности централне банке и предвидивости монетарних мера. Емпиријски део рада фокусиран је на Републику Србију, анализирајући еволуцију монетарне политике од транзиционих година до савременог режима инфлаторног таргетирања који спроводи Народна банка Србије. Истраживање, такође настоји да укаже на то у којој мери се теоријски концепти одражавају у пракси, уз идентификовање специфичних изазова са којима се Република Србија суочава у спровођењу монетарне политике у условима високе отворености и евроизације привреде.

ABSTRACT:

Monetary policy represents one of the key instruments of macroeconomic management, whose role has been the subject of various interpretations within economic thought. The aim of the research is to analyze theoretical approaches to the role of monetary policy through the historical development of schools of economic thought, with special emphasis on the issue of money neutrality and the choice between rule-based policy and discretionary action. The study particularly highlights the importance of monetary policy within the modern macroeconomic consensus, which favors inflation targeting, central bank independence, and the predictability of monetary measures. The empirical part of the paper focuses on the Republic of Serbia, analyzing the evolution of monetary policy from the transition years to the current inflation-targeting regime implemented by the National Bank of Serbia. The research also seeks to indicate the extent to which theoretical concepts are reflected in practice, while identifying the specific challenges faced by the Republic of Serbia in conducting monetary policy under conditions of high openness and euroization of the economy.

Кључне речи:

монетарна политика, инфлаторно таргетирање, неутралност новца,  Народна банка Србије, макроекономска стабилност.

Keywords:

monetary policy, inflation targeting, neutrality of money, National Bank of Serbia, macroeconomic stability.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Arestis, P., & Sawyer, M. (2006). The Nature and Role of Monetary Policy When Money is Endogenous. Cambridge Journal of Economics, 30(6), 847-860.
• Arestis, P., & Sawyer, M. (2008). New consensus macroeconomics and inflation targeting: Keynesian critique. Economia e Sociedade Campinas, No. 17, 629-653.
• Arestis, P., & Mihailov, A. (2009). Flexible Rules cum Constrained Discretion: A New Consensus in Monetary Policy. Economic Issues, 14(2), 27-54.
• Бунгин, С. (2016). Оцена трансмисионог механизма монетарне политике у земљама новим чланицама Европске уније. Банкарство, 45(1), 92-111.
• Бунгин, С. (2017). Десет година циљања инфлације у Србији. Банкарство, 46(2), 140-157.
• Васиљевић, Б. (2011). Светска економска криза и економска теорија. Сингидунум ревија, 8(2), 5-11.
• Виларет, С., Пјешчић, В., & Ђукић, М. (2009). Основне карактеристике и досадашње искуство Србије у спровођењу стратегије циљања инфлације. Банкарство, 38(5-6), 52-71.
• Голубовић, С. (2009). Европски стандарди о независности централне банке и положај Народне банке Србије. Facta Universitatis, 7(1), 1-10.
• Димитријевић, Ј. (2007). Монетарна политика – канали трансмисије на цене: годину дана циљања инфлације. Квартални монитор, бр.10, 92-108.
• Docherty, P. (2009). Re-examining the Implications of the New-consensus: endogenous money and Taylor rules in a simple neoclassical macro model. Metroceonomica, 60(3), 495-524.
• Драгутиновић Д. (2008). Моћ и немоћ монетарне политике у успостављању равнотеже између платнобилансних циљева и циљева инфлације. Народна банка Србије, радни папири број 12.
• Ђуровић Тодоровић, Ј., & Величковић, М. (2012). Одрживост стратегије монетарне политике Народне Банке Србије. Теме, 36(1), 219-235.
• Јакшић, М., & Прашчевић, А. (2007). Историја економије, Економски факултет Универзитета у Београду
• Јовановић, М. (2022). Милтон Фридман – живот и научни доприноси. Економски погледи, 24(1), 93-123.
• Kriesler, P., & Lavoie, M. (2007). The New Consensus on Monetary Policy, and its Post-Keynesian Critique. Review of Political Economy, 19(3), 387-404.
• Марјановић, Г. (2010). Утицај економске кризе на главни ток економске мисли. Економски хоризонти. 12(2), 5-20.
• Марјановић, Г., & Михајловић, В. (2011). Нова неокласична синтеза у макроекономској теорији и политици. Српска политичка мисао, 31(1), 97-114.
• Милосављевић, Б. (2009). Независност Народне банке Србије. Индустрија, 37(1), 57-74.
• Mishkin, F. (2006). Стратегија монетарне политике: како смо доспели овде? Panoeconomicus, бр.4, 359-388.
• Михајловић, В. (2018). Нови консензус у макроекономији и његове импликације за транзиционе привреде. У Драшковић, Б., Миновић, Ј., Ханић, А. (ур). Економска теорија у периоду 1958-2018. Институт економских наука, Београд, 234-253.
• Михајловић, В. (2018). Импликације новог консензуса у макроекономској теорији за економску политику у Републици Србији. У Ивановић, В., еt.al. (ур). Импликације економије знања за развојне процесе у Републици Србији, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, 263-276.
• Михајловић, В., & Марјановић, Г. (2019). Пост-кејнзијанска критика новог консензуса у макроекономији и поуке за транзиционе привреде. Економске идеје и пракса, бр.34., 21-32.
• Михајловић, В. (2020). Нови консензус у макроекономији – теоријски принципи и економска политика. Економски факултет Универзитета у Крагујевцу.
• Момировић, Д., & Мирдала, Р. (2014). Стварна независност централне банке у поткризном периоду или мит. Економика, 60(1), 1-9.
• Народна банка Србије (2025). Статистички билтен.
• Прашчевић, А. (2011). Монетарна политика и економске рецесије – циљеви, инструменти и ефекти. Економске теме, 49(2), 153-174.
• Ристић, К., Живковић, А., & Јемовић, М. (2023). Политичка економија новца. Одитор, 9(1), 103-125.
• Савић, Н., Питић, Г., & Недељковић, М. (2016). Инфлационо таргетирање и обарање инфлације у Србији.Економика предузећа, 64(1-2), 75-92.
• Sethi, D., Acharya, D., & Sharma, U. (2024). Does Central Bank Transparency Matter for Inflation: Role of Inflation Targeting. Journal of Economic Integration, 39(3), 646-670.
• Станковић, К. (2001). Економска теорија и развојна политика. Економски хоризонти, бр. 1-2, 7-16.
• Табаковић, Ј. (2023). Инфлација – узроци, изгледи и одговори монетарних политика, с посебним освртом на Србију. Економика предузећа, 71(1-2), 31-46.
• Фабрис, Н. (2006). Централно банкарство у теорији и пракси. Централна банка Црне Горе
• Фабрис, Н. (2006). Инфлационо таргетирање са посебним освртом на примену у Србији. Panoeconomicus, 53(4), 389-405.
• Фабрис, Н. (2012). Кејнзијанизам –  историјска генеза и будуће перспективе. Економски погледи, бр.1, 1-17.
• Freedman, C., & Laxton, D. (2009). Inflation Targeting Pillars: Transaprency and Accountability. IMF Working Paper, No. 09/262.
• Фуртула, С. (2008). Референтна каматна стопа Народне банке Србије као инструмент регулисања инфлације. Банкарство, 37(11-12), 68-76.
• Can, U., Bocuoglu, M. E., & Gizem Can, Z. (2020). How does the monetary transmission mechanism work? Evidence from Turkey. Borsa Istanbul Review, 20(4), 375-382.
• Шошкић, Д. (2015). Inflation targeting challenges in emerging market countries: the case of Serbia. Economic Annals, 60(204), 7-30.
• Шошкић, Д. (2020). Валутна клаузула – економско-финансијске последице. Ревија Копаоничке школе природног права, 2(1), 69-81.