САЖЕТАК:

Рад анализира економске трендове и кључне изазове одрживог развоја у Републици Србији, полазећи од претпоставке да је усклађивање економског раста са еколошком одговорношћу и социјалном правдом предуслов за дугорочну стабилност земље. Теоријски оквир дефинише концепт одрживог развоја и разматра циљеве одрживог развоја у глобалном и националном контексту. Истраживање обухвата анализу макроекономских показатеља као што су БДП, јавни дуг, инфлација и тржиште рада, као и индикаторе повезане са заштитом животне средине, социјалном укљученошћу и институционалним капацитетима. Посебна пажња посвећена је утицају ЕУ интеграција и Зелене агенде на промене у јавним политикама. Рад указује на структурне баријере, попут недовољног финансирања зелених пројеката, институционалне слабости и отпора традиционалних индустрија, као и на могућности за убрзање транзиције ка одрживом моделу развоја путем боље координације, инвестиција и јавне подршке. Закључно, рад препоручује мере за унапређење капацитета и политичког оквира који би омогућили ефикасније спровођење принципа одрживости у пракси.

ABSTRACT:

The paper analyzes economic trends and key challenges of sustainable development in the Republic of Serbia, starting from the assumption that harmonizing economic growth with environmental responsibility and social justice is a prerequisite for the country’s long-term stability. The theoretical framework defines the concept of sustainable development and discusses sustainable development goals in a global and national context. The research includes the analysis of macroeconomic indicators such as GDP, public debt, inflation and  the labor market, as well as indicators related to environmental protection, social inclusion and institutional capacities. Special attention is paid to the impact of EU integration and the Green Agenda on changes in public policies. The paper points to structural barriers, such as insufficient financing of green projects, institutional weaknesses and resistance of traditional industries, as well as opportunities for accelerating the transition to a sustainable development model through better coordination, investment and public support. In conclusion, the paper recommends measures to improve capacity and the policy framework that would enable more effective implementation of the principles of sustainability in practice.

Кључне речи:

одрживи развој, економски трендови, Република Србија.

Keywords:

sustainable development, economic trends, Republic of Serbia.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС). (2024).  Приступљено са https://www.aers.rs
• Веселиновић, П., Милановић, М., & Стаменковић, М. (2023). Одрживи развој Републике Србије у светлу спровођења Агенде 2030, Зборник радова: Институционалне промене као детерминанта привредног развоја Републике Србије, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац
• Вукелић, И., Јовановић, Љ., Деспотовић, А., & Радојевић, Д. (2023). Одржива транзиција Републике Србије: мерење капацитета за кружну економију у пољопривреди и руралним подручјима. Energy, Sustainability and Society 13:34. DOI:10.1186/s13705-023-00413-4
• Европска инвестициона банка. (2025). 29 милиона евра уложено кроз иницијативу ЕУ за Зелену агендуˮ. Приступљено са: https://www.eib.org/en/press/news/serbia-eur29-million-invested-under-the-eu-for-green-agenda-initiative
• Енергетска заједница. (2024). Annual Implementation Report. https://www.energy-community.org
• European Bank for Reconstruction and Development. (2024). Transition Report 2024‑25: Navigating industrial policy. https://www.ebrd.com/content/dam/ebrd_dxp/assets/pdfs/office-of-the-chief-economist/transition-report-archive/transition-report-2024-25.pdf
• Liu, Y., Zhou, Y., Li, Y., & Wu, S. (2024). Integrating global and local indicators to assess rural sustainability in China. Land Use Policy, 138, 106892. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0264837724002928
• Ma, T., Zhang, Y., Liu, H., Liu, J., & Xu, L. (2025). Exploring shifts in global SDG performance trajectories and development typologies. Nature Communications, 16, Article 9074. https://www.nature.com/articles/s41467-025-56076-6
• Министарство финансија Владе Републике Србије – Управа за јавни дуг (2022, 2023, 2024). Месечни извештаји. Приступљено са https://javnidug.gov.rs/rsc/%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98
• Министарство заштите животне средине / Делегација ЕУ у Србији. (2024). Извештај о стању животне средине. Приступљено са https://www.enviroment.gov.rs
• Milošević, M. R., Nikolić, M. M., Milošević, D. M., & Dimić, V. (2022). Managing resources based on influential indicators for sustainable economic development: A case study in Serbia. Sustainability, 14(8), 4795.
  https://www.mdpi.com/2071-1050/14/8/4795
• Народна банка Србије. (2025). Публикације и истраживања. Приступљено  са
  https://www.nbs.rs/sr_RS/drugi-nivo-navigacije/publikacije-i-istrazivanja/
• Народна банка Србије. (2025). Макроекономска кретања и кретања у финансијском сектору у Србији,  Приступљено  са https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/finansijska-stabilnost/prezentacije/prezentacija_invest.pdf
• Николић, Б., Марковић, С. & Грбић, А. (2019). Привреда и одрживи развој у националним оквирима. Бизинфо, 10(1), 85-95. https://doi.org/10.5937/bizinfo1901085N
• Програм УН за развој (УНДП) Србија. (2024). Европска унија за Зелену агенду у Србији. Приступљено са https://www.undp.org/serbia/projects/eu-green-agenda-serbia
• Развојна агенција Србије (РАС). (2024). Зашто инвестирати у Србију? Приступљено са https://ras.gov.rs/en/invest-in-serbia/why-serbia/join-the-pool-of-the-successful
• Републички завод за статистику. (2025).  Приступљено са https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=17143&a=09&s=090201
• Светска банка. (2024). Страни директни инвестициони токови, нето прилив (платни биланс, текући УСД) – Србија. Приступљено са https://data.worldbank.org/indicator/BX.KLT.DINV.CD.WD?locations=RS
• Светска здравствена организација. (2023). Air pollution country estimates – Serbia. Приступљено са https://www.who.int
• Stanković, J. J., Marjanović, I., Milanović, S., Jovanović Vujatović, M., & Stanojević, M. (2024). Advancing Sustainable Development in the Republic of Serbia: Challenges and Opportunities. Springer Proceedings in Business and Economics, 439-463. https://doi.org/10.1007/978-3-031-58437-4_22
• UNEP. (2023). State of Environment in the Western Balkans. Приступљено са https://www.unep.org
• United Nations Serbia.  (2021). UN Sustainable Development Cooperation Framework Serbia 2021–2025. Приступљено са https://serbia.un.org/sites/default/files/2022-02/un-cooperation-framework-serbia-2021-2025.pdf
• United Nations. (2015). Transforming our world: The 2030 Agenda for Sustainable Development. Приступљено са https://sdgs.un.org/2030agenda
• Fairbrass, J., Mace, G., Ekins, P., & Milligan, B. (2020). Natural capital and sustainability transitions: A review of policy, research and practice. Environmental Science & Policy, 112, 103-111. https://doi.org/10.1016/j.envsci.2020.05.009
• Фејзић, А., Симић, Ж., Васовић, Н., & Радосављевић, М. (2023). Утицај велике заступљености соларне и енергије ветра на стабилност фреквенције у електроенергетском систему Србије. arXiv:2305.07433. Преузето са: https://arxiv.org/abs/2305.07433
• Huang, J., Fodor, Z., & Kiss, G. D. (2023). Measuring inclusive and sustainable development in Central and Eastern Europe. Discover Sustainability, 4, Article 45. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2665972723000454
• World Commission on Environment and Development (WCED). (1987). Our Common Future. Oxford University Press. Приступљено са https://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/5987our-common-future.pdf